„Srbija: moja arhitektura“ je projekat koji se bavi pitanjima održivog razvoja u građenoj sredini. Pod rukovodstvom dr Jelene Atanacković Jeličić, projekat će biti razvijan u tri faze: prvu fazu čine dve radionice na dve različite lokacije (Fakult tehničkih nauka u Novom Sadu i Arhitektonski fakultet u Skoplju), nakon čega sledi kreiranje i izrada „Kutije“ – umetničkog objekta; treću fazu čini javna prezentacija rezultata i razgovor. Dva tima koji će raditi na projektu će biti sastavljeni od 5-8 studenata sa Master 1 i Master 2 nivoa studija.
Ovaj projekat je osmišljen kroz dizajn krajnjeg proizvoda - „Kutije“ (tip ‘’kineske kutije’’ sa otvorima i fijokama), čiji je cilj da uspostavi ostvari sintezu umetničkog, simboličkog i komercijalnog aspekta održivog razvoja. Sam objekat kutije će biti napravljen od biološki razgadivih materijala, najverovatnije papira i drugih organskih materijala. Svaki tim će kreirati jednu kutiju.
Objekat „Kutija“ će predstaviti različite aspekte i nivoe održivog razvoja, u svim njegovim mogućim značenjima, od kojih predstavljamo nekoliko:
- Psihološki nivo - održivi dizajn ličnosti
Kutija predstavlja ideju „odabrane stvarnosti“ – svakim pomeranjem i otvaranjem pojedinačnih kutija, od kojih je sastavljen veliki objekat, korisnik otvara svoj „prozor“ određen specifičnom atmosferom zasnovanom isključivo odabranim parametrima. Ovaj princip je zanovan na Okamovoj oštici: „entiteti ne treba da se umnožavaju preko neophodnog broja“ ili „ukoliko su sve stvari jednake, najjednostavnije rešenje je obično i pravo“;
- Kulturni nivo - kutija treba da predstavlja i promoviše atmosferu svake od kultura koje su uključene u projekat, i to kroz sliku, aromu, miris, itd.. Kutija je, zapravo, mikro svet svake od nacionalnih kulture;
- Arhitektonski nivo (nivo održivog dizajna) - forma kutije, kao i njen sadžraj, treba da budu uporedne: omot predstavlja tehnološku „kožu“ koja sakriva unutrašnju kompleksnost.
- Tehnološki nivo – izradu kutije će pratiti izrada veb-sajta, kao simbola tehnološkog razvoja koji nije agresivan prema okolini.
 |
 |
|
Stanislav Grgić |
|
|
|
Emir Hadžiakmetović |
|
|
|
Bojana Miškeljin |
|
|
|
Ivana Miškeljin |
|
|
|
Marko Todorov |
|
|
|
Nina Karangelevska |
|
|
|
Ivana Kostovska |
|
|
|
Goran Mičkovski |
|
|
|
Dimitar Papasterevski |
|
|
|
Iva Pavlovik Latas |
|
|
|
Aleksandar Radevski |
|
|
|
Saša Tasić |
|
|
|
Nikola Tomevski |
|
|
|
Slobodan Velevski |
Jelena Atanacković Jeličić je rođena 30. septembra 1977. godine. Studije je upisala na Odseku za arhitekturu i građevinarstvo u Novom sadu sa prvom generacijom studenata 1996. godine, a završila kao prvi diplomirani student 25. juna 2001 sa ukupnom prosečnom ocenom 9.76. Magistarske studije na Fakultetu tehničkih nauka, smer Savremena arhitektura i urbanizam, započela je školske 2001/02. godine, a magistarski rad "Javni prostori obala naselja Vojvodine" odbranila je u maju 2005. godine. Iste godine prijavila je doktorsku disertaciju "Razvoj i transformacije arhitekture školskih zgrada u Vojvodini od 18. veka do 2005. godine" koju je odbranila u maju 2007. godine. Kompletna biografija Jelena Atanacković Jeličić
| 
